GORENKA NINČEVIĆ (1942. – 2026.)

Zaspala je naša Gora, snom pravednika, do zadnjeg dana uz obitelj i prijatelje koji su je neizmjerno volili.

A i ona njih.

U svome Solinu, u kojen se i rodila, od matere Anke, rođene Milišić i oca Drinka Ninčevića.

Došla je na svit usrid onog rata, i to u vinogradu, pa je nekako bilo logično da se godinama kasnije i zaposli u Dalmacijavina.

Od ditinjstva je bila „svoja”, ono šta je zacrtala to bi i ostvarila, pa je tako do svoje 22. godine uspila čak i uteć od kuće, udat se, rodit i razvest se. Nasmijala bi se i ona sad na ovu štoriju opet.

Sa 42 godine je prvi put postala baba, a negdi u to vrime se aktivno počela bavit i ženskim rallyjem. U viltrinama ima čak 40 pehara. Obožavala je sport, na televiziji su joj uvik bile formule, utakmice, mečevi…

Nikad nije skuvala dvi iste juve i nikad nisi zna šta jideš.

U stanu joj je sve bilo u crveno, a ako se kojin slučajen nije našlo u crvenoj boji – opituralo se.

Volila je druženja, pisme i putovanja… Imala je smisla za humor, ogromnu energiju i volju za životom.

I znala je uvest reda di god je tribalo!

Ovako će je se dovika sićat njezini najdraži, jer veliku ljubav je imala za svoju ćer Lovrenku, unučad Josipu i Luku, nevistu Anu, a posebno za najmlađeg člana obitelji, svoga praunuka Lovru.

Velika podrška u životu su joj bili i sestra Vanja i brat Lovre, s kojima je posebno veže odrastanje u njihovoj obiteljskoj kući u Đurini.

Iako je dio života provela u Splitu, Gora je uvik bila vezana za svoje rodno misto, a odlaskom u mirovinu vratila se živit u Solin.

Upravo je na njenu inicijativu 14. lipnja 2007. osnovana Udruga Solinjani kada je izabrana i za predsjednicu društva. Tu dužnost je obnašala do kraja 2019. godine kada se, nažalost, zbog svoje bolesti morala povući.

Unatoč tome uvik je ostala njihova kraljica.

Ka prava Solinjanka koja je volila svoje misto, utrla je put ovoj udruzi koja promiče izvorne običaje grada Solina.

Poseban pečat dala je svojim humorom i svojim šalama, ali i svojim pravednim stavom kako prema udruzi tako i prema svim suradnicima.

Nedostajat će im na putovanjima i druženjima, jer bila je voljena i omiljena. Ostavila je duboki pečat u srcu svih članova i onih s kojima su surađivali.

Voljena majka, baka, prabaka i sestra, – draga prijateljica! Vedrog duha, toplog srca i neiscrpne životne energije.

Svojom snagom, plemenitošću i humorom ostavila je neizbrisiv trag u životima mnogih, nesebično pružajući ljubav i podršku.

Naša Gora, kraljica, tako su je njeni Solinjani zvali, borila se do samog kraja, kako je to samo ona znala.

Otišla je mirno, okružena svojim najbližima.

Otišla, ma, to se samo tako kaže, jer Gora će i dalje pazit na svoje najdraže i na ovu udrugu dok god kucaju i njihova srca.

Možda odgori baci i koju besidu, pa se cili autobus na putovanju opet zdušno nasmije.

Draga naša, neka ti je laka zemlja pod našon Sutikvon! Vole te tvoji najmiliji!